It is with great sadness that we mourn the sudden passing of our colleague Dejan.
Dejan was born in Dubrovnik, Croatia – ex Yugoslavia, as the 1st of a family of two. Dejan moved to Serbia at the age of five, to city of Ivanjica – village of Radaljevo.
He was a brilliant student, but lost his father during his studies, and since that moment took care of his family, work and studies in parallel, but continued getting only the highest marks. Having graduated from the University of Belgrade in 2006 as one of the best in class, Dejan firstly joined Telekom Srbija, where he spent the major part of his career. He also worked on different projects for Ericsson around Europe, before becoming part of Aspire.
Dejan was a much-loved member of the Aspire tribe and was at the heart of many of our successes. Dejan shared his knowledge selflessly, allowing us to become a better company, our engineers to become better engineers and our clients to run better networks.
Dejan was a giver, and gave tirelessly to all who were fortunate to know him. We extend our deepest sympathy to Dejan’s heartbroken family – his wife Marija, and their three children Sara, Strahinja, Maša. May his gentle soul Rest in Peace.
As Dejan would say: “Hey man, You know… Don’t worry!”
Са великом тугом и болом жалимо преран одлазак нашег колеге Дејана. Рођен je у Дубровнику, Хрватска – тада бивша Југославија, као прво од двоје деце. Са 5 година долази у Ивањицу, село Радаљево у Србији. Изванредан студент, током студија прерано остаје без оца, и од тог тренутка брине о породици, ради и вредно студира добијајући само десетке.
Дипломира 2006. године као један од најбољих студената у класи, и започиње каријеру у Телекому Србија, где је и највећи део свог радног века провео. Радио је и за Ериксон на многим пројектима по Европи, пре доласка у Аспире. Дејан је био изузетно вољен члан Аспире породице и само срце многих наших успеха. Делио је своје знање несебично, чинећи нас бољом компанијом, подржавајући наше инжењере да постану бољи инжењери, а мреже наших клијената да постану боље мреже. Дејан је непрестано и неуморно давао свима који су имали срећу да га познају. Упућујемо најдубље саучешће Дејановој породици – његовој супрузи Марији, и њиховој деци: Сари, Страхињи, Маши.
Нека његова нежна душа почива у миру!
Што би наш Дејан рекао, „Хеј човече, знаш… Немој да бринеш!“
